Iako
u Japanu neki proizvođači automobila već imaju elektro-automobile u
programu, čini se da se Kina razvija u najvažnije tržište. Već nekoliko
godina se u toj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu prodaje više
dvotočkaša na električni pogon nego na benzin. Kinezi vode i kada su
pitanju automobili, kaže Maihel Karus, jedan od organizatora kongresa o
elektro-automobilima u Bonu.
„Prva
ozbiljna serijska proizvodnja počela je u Kini. Firma BYD je prošle
godine proizvela i prodala 6000 vozila – i to uglavnom u Kini i SAD.
Praktično ni jedan auto nije stigao do Evrope, ili možda samo jedan -
dva", kaže Karus.
Nemci
i Evropljani uopšte, teže prelaze na elektro-auto zbog nekih njegovih
mana u odnosu na konvencionalna vozila. Problem je pre svega, mali
domet, tj. kratko trajanje baterije. Ona već posle 100 kilometara mora
da se puni, dok normalni auto sa punim rezervoarom može da vozi i 600
kilometara. I mada se u proseku vozi samo 40 kilometara dnevno – kupci u
Nemačkoj smatraju da je po pitanju dometa, elektro-auto korak unazad.
U
Kini su zahtevi manji, kaže Žan Fransoa Trebli koji je po nalogu firme
„Ernst i Jang" anektirao 4000 ljudi u SAD, Kini, Evropi i Japanu. „U
Kini ima mnogo vlasnika automobila koji su tek pre dve-tri godine kupili
svoj prvi auto. Oni nemaju isti odnos prema vozilu kao što ga recimo
imaju Nemci, koji su već imali deset golfova", kaže Trebli.
Isplativost?
Ipak,
oni koji hoće da kupe elektro-auto i imaju iste zahteve kao kada je u
pitanju normalno vozilo, brzo bi mogli da se u nađu u problemima i
dugovima. Problem su pre svega baterije, kaže profesor Dirk Uve Zauer sa
visoke tehničke škole u Ahenu. Polazeći od toga da će se troškovi
narednih deset godina smanjiti za više nego 50 odsto, dobija se sledeća
računica:
„Ako
želite da vozite 100 km, potrebno vam je 15 kilovat-časova, ako je reč o
makar delimično štedljivom vozilu. Dakle da imate troškove od 4500 evra
za bateriju, a to je nabavna cena za proizvođača automobila. Otprilike
isto toliko košta i kompletna proizvodnja nekog malog automobila na
konvencionalno gorivo. To znači da 100 km vožnje košta kao i ostatak
automobila. Sa jednim ’Teslom’ možete da vozite i 300 km. Tehnički, to
nije problem, ali cena je ta koja bitno smanjuje domet
elektro-automobila", objašnjava profesor Zauer.
Inače
sportski automobili proizvođača iz Kalifornije „Tesla", uz učešće
„Tojote" i „Dajmlera", koštaju 100.000 dolara po komadu. Dakle, ne bi se
moglo reći da je to auto za široke mase.
Autori:
Andreas Beker / Dijana Roščić
Odgovorni
urednik: Ivan Đerković
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5711454,00.html
